ЂАЧКА СТРАНА

МИЉАН ЛАКЕТИЋ и ДИНО МУРАТОВИЋ- 9/4

ПРЕДАВАЊЕ - "ПОКОНДИРЕНА ТИКВА"
МЕГА-ПОЛИС БЕНД
Учесници семинара "Учити како се учи"
Жана БОРОВИЋ и Кемо АВДОВИЋ 2-9

ЗАБАВНО ВЕЧЕ СРЕДЊЕ СТРУЧНЕ ШКОЛЕ

ЗАБАВНО ВЕЧЕ СРЕДЊЕ СТРУЧНЕ ШКОЛЕ

Директор МЕРВАН АВДОВИЋ, књиге за најбоље ученике

ЗАБАВА У РЕСТОРАНУ "МИЛЕТ БАШТА"

ЗАБАВА У РЕСТОРАНУ "МИЛЕТ БАШТА"

УЧНИЦИ ЧЛАНОВИ ДРАМСКЕ СЕКЦИЈЕ

СИНТАКСА - ПРЕДАВАЊЕ

НАШ КАБИНЕТ :)))


САМО СЈЕНКА НЕМА СЈЕНКУ

                Понекад дубоко у мени пробуди се туга прошлости. Једино ти можеш да вратиш сјај и осмјех на моје лице. Боли тишина сумрака и тешко јесење сунце кад оживи шапат успомена на тебе.
                Знам, само сјенка нема сјенку. Па тако и ти. То већ могу рећи из сопственог искуства. Кад погледам иза себе, схватим да ништа није вјечно и да је све пролазно. Дођеш на дјелић секунде, пробудиш бескрајна сјећања у мени, па нестанеш. Али, ипак, твоја сјенка и даље ме прати. Ех, то познато осјећање. Та даљина која ме дозива својим гласом, ствара немир у души. Мој дух жели да путује, да се бори са том тамном сјенком. Сваким даном све је теже и теже. Сјећање сад мени значи све. Некада ни сам нисам свјестан шта је сан, а шта стварност. Оштрим канџама јава ме враћа на земљу. И опет видим тебе, твоју сјенку. Тако тужан, препуштен милости живота, примам стријелу у груди. Да ли ти, анђеоског лица са два срца и хладним погледом у очима, схваташ колико ми значиш? И даље живим за ту борбу, и даље гледам твоју сјенку.
                Нема тог упутства које би мој живот учинило савршеним. Оно што је прошло више не постоји, оно што ће бити још није дошло. Са првим јесењим данима твоја сјенка је нестала, она нема више свој прави значај. Једноставно губи се, међу овим  школским зидовима остављам дио себе, наше луде дане пуне радости.
                Живот треба искористити. Зато живим данас, јер ко зна шта ће сјутра бити. Трезвено гледам испред себе, знајући да само сјенка нема своју сјенку. За све остало постоји и други смисао. Постоји нешто боље.
САША ЗУЈИЋ,
ученик 3. разреда


ШКОЛСКИ КАЛЕНДАР
за школску 2011/2012. годину















ПО
УТ
СР
ЧЕ
ПЕ
СУ
НЕ

ПО
УТ
СР
ЧЕ
ПЕ
СУ
НЕ















СЕПТЕМБАР, 2011.

ОКТОБАР, 2011.



1
2
3
4






1
2
5
6
7
8
9
10
11

3
4
5
6
7
8
9
12
13
14
15
16
17
18

10
11
12
13
14
15
16
19
20
21
22
23
24
25

17
18
19
20
21
22
23
26
27
28
29
30



24
25
26
27
28
29
30







31












НОВЕМБАР, 2011.

ДЕЦЕМБАР, 2011.

1
2
3
4
5
6




1
2
3
4
7
8
 9
10
11
12
13

5
6
7
8
9
10
11
14
15
16
17
18
19
20

12
13
14
15
16
17
18
21
22
23
24
25
26
27

19
20
21
22
23
24
25
28
29
30





26
27
28
29
30
31










ЈАНУАР, 2012.
ФЕБРУАР, 2012.






1



1
2
3
4
5
2
3
4
5
6
7
8

6
7
8
9
10
11
12
9
10
11
12
13
14
15

13
14
15
16
17
18
19
16
17
18
19
20
21
22

20
21
22
23
24
25
26
23
24
25
26
27
28
29

27
28
29




 30
31





















МАРТ, 2012.

АПРИЛ, 2012.



1
2
3
4







1
5
6
7
8
9
10
11

2
3
4
5
6
7
8
12
13
14
15
16
17
18

9
10
11
12
13
14
15
19
20
21
22
23
24
25

16
17
18
19
20
21
22
26
27
28
29
30
31


23
24
25
26
27
28
29

30





















МАЈ, 2012.

ЈУН, 2012.

1
2
3
4
5
6





1
2
3
7
8
9
10
11
12
13

4
5
6
7
8
9
10
14
15
16
17
18
19
20

11
12
13
14
15
16
17
21
22
23
24
25
26
27

18
19
20
21
22
23
24
28
29
30
31




25
26
27
28
29
30







 
Радан Картал
Миленко Шарац                                      
                            
                              
                              Критичко мишљење
     (Тематско предавање у оквиру ПРНШ-Средња стручна школа –Пљевља)


Шта подразумијевамо под појмом-критичко мишљење-?

           
Под критичким мишљењем подрзумијевамо вјештину давања рационалних аргумената везано за нечије ставове, понашање или о одређеним увјерењима. Критичко мишљење, нужно, укључује и одређене диспозиционе елементе: спремност да се постављају питања и стварање претпоставки. У том смислу постоји више, условно речено, дефиниција критичког мишљења:
          * Критичко мишљење је когнитивно-афективна активност која укључује одабрану комбинацију вјештина и стратегија које помажу појединцу да обради различите информације у складу са логичким правилима, да направи отклон од одређених од сопствених убјеђења и предрасуда и да стигне до добро заснованих  логичких закључака појмова и избора.
         * Критичко мишљење је разумно, рефлексивно мишљење које је фокусирано на одлучивање о томе у шта да се вјерује и шта да се чини.
         * Критичко мишљење чине ментални процеси , стратегије и представљања које људи користе  да ријеше проблеме, донесу одлуке и науче нове појмове.
          * Критичко мишљење је мишење које олакшава просуђивање  јер је засновано на одређеним критеријумима  , садржи елементе самокорекције и осјетљивости на контекст..
           * Критичко мишљење је вредновање закључака путем логичког и систематичног истраживања проблема, доказа и рјешења.
           * Критичко мишљење је мишљење о мишљењу и еваулација нашег мишљења осјећања и понашања која нам омогућује да их појаснимо и унаприједимо.
           * Критичко мишљење је когнитивна стратегија непрекидног провјеравања и тестирања могућих рјешења.
 
     Критичко мишљење у образовном процесу
 Један од важних циљева образовања треба да буде и развијање критичког мишљења. Чињеница је да овладавање умијењењем критичког размишљања  представља квалитет који касније у животу  значи више од бројних научних чињеница. У теорији се разматрају различити облици мишљења: логично, креативно, конвергентно, дивергентно и слично. За образовни процес једну од најзначајнијих улогу има критичко мишљење.   
Критичко мишљење може и треба да се користи  у свим могућим ситуацијама које подразумијевају обраду информација, рјешавање проблема, доношење одлука и учење. Ова врста мишљења нам омогућава да направимо дистанцу од сопствених убјеђења и предрасуда и да дођемо до добро заснованих и логичких закључака о томе у шта да вјерујемо и шта треба да чинимо. Оно се заснива на рационалним аргументима и критеријумима, истовремено, оно коригује само себе и осјетљиво је на контекст.Овај контекст обухвата све од индивидуалног , социјалног, културног па све до контекста који је одређен облашћу чији је дио  дати предмет размишљања.
          Важна карактеристика критичког мишљења је заснованост на процјењивању, односно на врједновању  према логичким и контекстуалним критеријумима. Критичко мишљење подразумијева и потребу да будемо свјесни  сопственог процеса размишљања сазнања и закључивања. Наравно, у критичком мишљењу морају бити присутни и неки „лични елементи“ као што су мотиви и емоције, које, ипак, ради квалитета критичког мишљења треба држати под контролом. То чинимо, између осталог, путем децентрације – способности да исту ствар сагледавамо из различитих углова, да препознамо и уважимо туђе тачке гледишта, те да узмемо у обзир постојање различитих врста контекста.
         У образовном процесу наставник трба да потенцира на:
           - потреби уочавања  и разумијевања релација  (битно-небитно, опште-посебно, узрок-последица, циљ-средство, дио-цјелина...);
           - извођењу и заснивању судова (на индуктивном, дедуктивном и закључивању по аналогији),
           -доказивању и оповргавању (препознавању и продуковању аргумената и контрааргумената, процјени релевантности и снаге различуте врсте аргумената):
          -  разликовању природе сазнајних категорија као што су, на примјер,  разликовање чињеница од тумачења, тезе од аргумената, тезе од илустрација и објашњења, претпоставки од доказа и слично;
           -развијању свијести о сопственом когнитивном функционисању, као и способности препознавања и разумијевања  сопствених и туђих емоција као нужног предуслова ефикасности критичке евалуације:
Процес врjедновања информација-примјер испољавања критичког мишљења
Наставници и ученици свакодневно добијају велики број информацију кроз различите изворе као што су на примјер: књиге, новине, различити текстови, електронски медији, а у новије вријеме највећи број информација се добија путем интернета. Поставља се питање валидности свих тих информација као и степена њихове прихватљивости и употребљивости.  У том смислу свим информацијама треба да приступимо са критичким ставом , односно, потребно је приступити процесу врједновања тих информација. Дајемо, по тачкама, могући приступ ( могући начин) критичког врједновања добијених информација:
·        Препознавање значења и смисла;
·        Уочавање и врjедновање различитих позиција;
·         Откривање противрјечности, неконзистентности и недоследности:
·        Анализа аргумената и контрааргумената у извору информација:
·        Препознавање тeхника манипулације и пропаганде:
·        Стални интелектуални напор на препознавању поузданих и непоузданих извора информација ;
·        Препознавање стереотипа и предрасуда  у информацијама и њихово перманентно одбацивање:
·        Препознавање битних информација и њихово супростављање „реторици заводљивог“;
·         Препознавање и уважавање улоге контекста у опажању;
·        И на крају селектовање и критично врједновање свих информација  у односу на лично проживљено искуство;
Важно је истаћи да критичко мишљење увијек мора бити засновано на разложној и логички заснованој аргументацији и никада не смије бити усмјерено против особе (ad hominem). У том смислу важно је истаћи разлику између критичког и догматског мишљења. Критичко мишљење је сушта супротност догматском мишљењу. Јер догматско мишљење је некритичко мишљење, односно, мишљење које не трпи приговоре и зaбрањује било коју врсту сумње


УПУТСТВА ЗА ИЗРАДУ ЕСЕЈА ИЗ МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
НА ЕКСТЕРНОЈ МАТУРИ

1. Ученик треба да одабере једну од двије понуђене теме тако што ће заокружити број испред теме коју је одабрао.

2. Оцјењивач оцјењује САМО:
* уредно написан есеј
* есеј који има одговарајући број ријечи (од 225 до 330 ријечи)
* есеј који је написан хемијском оловком или наливпером
* есеј који је написан на листовима предвиђеним за писање есеја

3. Оцјењивач неће читати и оцјењивати:
* есеј који је написан на листовима предвиђеним за писање концепта
* есеј који на листовима предвиђеним за писање есеја нема довољан број ријечи, чак и        ако на листовима за писање концепта има довољан број ријечи
* есеј који није уредно написан                                        
* есеј који је написан графитном оловком

Ученици треба да воде рачуна о броју ријечи. Броје се све врсте ријечи, значи и предлози, и прилози, и везници, и речце, и бројеви, док се знаци интерпункције НЕ БРОЈЕ.
Ученици треба да воде рачуна о правилном одвајању пасуса (не треба прескакати редове, уписивати цртице, звјездице и слично, како би означили нови ред).
Упутства/захтјеви за писање есеја морају се поштовати како би оцјењивање било објективно.
Оно што ученик напише у оквиру одређеног захтјева, а затим исту мисао понови у оквиру неког другог захтјева или закључка НЕ ДОБИЈА бодове за тај други захтјев, односно закључак.
Уколико ученик на захтјев, нпр: „Напиши и образложи можеш ли замислити чувено Татјанино писмо Оњегину (из романа „Евгеније Оњегин“ А. С. Пушкина), или неко друго слично писмо, као имејл.“, одговори само потврдно или одрично, без образложења, НЕ ДОБИЈА бодове.

ИСПИТИНИ ЦЕНТАР ЦРНЕ ГОРЕ
Пријавите се на: Постови (Atom)